Koliki je uticaj imao Pulicer?

Džozef Pulicer (1847–1911), američki novinski magnat mađarskog porekla, 1883. godine osnovao je list „New York World”. Bio je i vlasnik dnevnika „New York Evening World”, poznatog po tome što je dodeljivao „Pulicerovu” nagradu za novinarstvo i književnost.

Pulicer je smatrao da su njegovi listovi uticajniji i od samog predsednika SAD, kao i od čitave svetske politike, te da se njihova moć širi i na druge planete. Tako reći na vasionu. Kada je podizana zgrada njegovog lista u Nju Džerziju, Pulicer je potrošio nezamislivo mnogo novca na svetleću reklamu koja je trebalo da obasjava grad s vrha oblakodera.
– Znate li kakvu svetleću reklamu želim? Onakvu koju će i Marsovci moći da pročitaju sa svoje planete! – naredio je on.
– Pa na kom jeziku onda da bude napisana? – upitao ga je glavni arhitekta. – Na marsovskom ili engleskom?

 Luj XIV nije voleo ulizice

Francuskog kralja Luja XIV do ludila su dovodili njegovi slavoljubivi podanici koji su, pored ostalog, bili prave ulizice. Jednog od takvih, koji je pošto-poto želeo da napreduje u službi, kralj je primio da razgovaraju u četiri oka. Kada je podanik ušao u kraljevu odaju, Luj je izvesno vreme ćutao i pravio se da pomno čita molbu koju je ovaj napisao. Onda ga je upitao:

– Da li možda govorite španski?

– Ne, Vaše veličanstvo! – odgovorio je očajni dvoranin.

– Šteta! – uzvratio je kratko Luj XIV i udaljio se.

Zbunjeni čovek bio je ubeđen kako kralj namerava da mu ponudi ambasadorsko mesto u Španiji, pa se s velikim žarom bacio na učenje španskog jezika. Naposletku je ponovo zatražio prijem kod kralja.
– Sada savršeno govorim španski jezik. Mogu odlično i da se sporazumevam sa Špancima!
– To je predivna vest! – uzviknuo je kralj. – U tom slučaju, mogu da vam poklonim Servantesovog „Don Kihota” jer je napisan na španskom.

 Kako je Edgar Alan Po postao student generacije?

Američki književnik Edgar Alan Po (1809–1849) imao je sedamnaest godina kada se upisao na Univerzitet u Virdžiniji. Već prvog dana uspeo je da prokocka svoju godišnju stipendiju i ubrzo je ozloglašenim kockarima iz kraja dugovao 2500 dolara.

U to doba Po je već bio pravi alkoholičar, a ta opaka zavisnost kasnije ga je i oterala u smrt. Tokom prvog semestra na bezmalo svim predavanjima bio je pijan i nije se treznio ni za vreme ispitnog roka. Upamćeno je da se i na ispitima pojavljivao u takvom stanju. Zanimljivo je da je sve ispite položio s najvišim ocenama i postao student generacije.

 Koje je bilo piće nevernika?

Kada su arapski trgovci doneli kafu u Evropu, Katolička crkva nazvala je „pićem nevernika”. To, ipak, nije sprečilo venecijanske i francuske trgovce da započnu unosan posao prodaje kafe koja je bila sve omiljeniji napitak. Crkva je, naravno, bila nezadovoljna. 

Neki su kafu smatrali jednom vrstom droge. Naposletku su glasine o „zlom piću” stigle i do samog pape Klementa VIII. Morao je da se umeša. Vernici su očekivali da će papa zabraniti upotrebu kafe. Ali, dogodilo se nešto sasvim drugo.

Papa je hteo i sam da se uveri u loše dejstvo kafe i popio je jednu šoljicu. Međutim, on je bio oduševljen ukusnim napitkom, pa je, 1592. godine, blagosiljao i osveštao zrna kafe. Tako je kafa i zvanično postala hrišćansko piće.

 Nadahnuće Toni Morison

Kada je američka spisateljica Toni Morison 1993. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, mnogi američki književni kritičari bili su nezadovoljni ovakvim izborom članova Nobelovog komiteta.

Ne mogavši da se uzdrži od zlobnih opaski, ugledni teoretičar književnosti Stenli Krouč za novine je napisao tekst sledeće sadržine:
„Nadam se da će Nobelova nagrada nadahnuti Toni Morison, te će početi da piše bolje knjige od onih koje je do sada napisala”.

 Kako se Salvador Dali onesvestio na izložbi

Tokom velike Međunarodne izložbe nadrealizma u Galeriji Barlington u Londonu, 1936. godine, španski slikar Salvador Dali privukao je mnogo veću pažnju publike nego što je to bila njegova namera. Bio je vreo letnji dan. Slikar je uzdignute glave ušao u salu gde je trebalo da održi predavanje. U levoj ruci držao je povodac sa dva velika vučjaka, u desnoj bilijarsku loptu, a na glavi – masku za ronjenje.

Izvesno vreme stajao je tako pred znatiželjnim posetiocima, a onda, budući da mu je nestalo vazduha, pokušao je da skine masku za ronjenje. Ali, psi su ga vukli na drugu stranu, loptu nije želeo da ispusti... Naposletku je pao na pod i počeo da se koprca. Tek kada se onesvestio ostavši bez daha, prišao mu je kolega i skinuo masku. Publika je s oduševljenjem zapljeskala. Naime, svi su bili uvereni da je Dali zaista nameravao da izvede baš ovakvu predstavu.

 Bože čuvaj kraljicu

Britanski kralj Džordž V (1762-1830) nije voleo svoju ženu Karolinu od Brunsvika, pa je učinio sve što je u njegovoj moći kako bi okončao taj brak bez ljubavi. Naposletku su se i razveli... Ali, narod je voleo Karolinu i često joj klicao: „Bože, čuvaj kraljicu.” Kralj je uvek jednako odgovarao: „Bože čuvaj kraljicu i da vam i vaše žene budu kao što je ona, pa ćete videti!” Kada je umro Napoleon Bonaparta, kraljev savetnik razdragano ga je obavestio:
–Visosti, vaš najveći neprijatelj je umro...

–Najzad! Hvala ti, Bože! – radosno je odgovorio Džordž V. –Neka joj je laka crna zemlja. – Bio je, naravno, ubeđen da je reč o kraljici.

 Vratio mi se sluh

U svom dvorcu u Mađarskoj sedeo je već ostareli plemić Lajoš Esterhazi. Bio je gotovo potpuno gluv i tako reći nije ni znao da oko njega besni Prvi svetski rat. Kada je nedaleko od njegovog dvorca odjeknula snažna detonacija, Esterhazi je, misleći da neko kuca na vrata, radosno povikao:

–Napred, samo izvolite!
U prvi mah bio je prijatno iznenađen pomislivši da mu se vratio sluh. Razočarao se kada je video da su svi prozori na dvorcu popucali...

 Majka kventin tarantina

Kventin Tarantino, američki filmski reditelj („Petparačke priče”) rođen 1963, u detinjstvu je bio opsednut kriminalističkim i horor filmovima. Gledao ih je svakodnevno i pisao filmske scenarije u kojima je bilo mnogo ubistava i još više krvi. Baš kao kasnije u njegovim filmovima. To je zabrinulo Kventinovu majku, pa ga je zamolila da napiše neku priču o njoj.

–U redu, mama – složio se mali Kventin.
Od tada joj je svake godine za Dan majki poklanjao pripovetku. Svaka je imala isti kraj: majka je žrtva zločina i umire u najstrašnijim mukama. To je još više zabrinulo gospođu Tarantino.
–Ne uzbuđuj se, mama. Treba da znaš da je meni istinski žao kada te loši momci ubiju – objašnjavao je budući reditelj.

 Strah od broja 13

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg patio je od triskaidekofobije, straha od broja trinaest. Ovaj umetnik (otac atonalne muzike, kako su ga nazivali) bio je ubeđen da će umreti trinaestog dana u mesecu, pa je zato tada ostajao u kući, vodio računa o tome šta pije i šta jede, a ponekad nije ni ustajao iz kreveta... 

Tako je bilo i 13. jula 1951. godine. Uvereren da mu se bliži kraj, Šenberg je toga dana samo leškario. Supruga mu je najzad saopštila da je sat otkucao ponoć i da je nastupio 14. jul, a zatim otišla da mu skuva čaj. Kada se vratila u sobu, našla je muža mrtvog. Umro je, ipak, trinaestog jula, a sat u spavaćoj sobi je žurio – do ponoći je nedostajalo pet minuta.

 Šah sa povezom na očima

Za vreme turnira u Edinburgu 1937. godine američki šahovski majstor Koltanovski (1903–2000), poznat i kao odličan zabavljač, posle svog nastupa ušao je u „Ginisovu knjigu rekorda”: igrao je na 34 table simultano, ali povezanih očiju!

Odneo je pobedu nad dvadesetčetvoricom igrača, samo jednu partiju je izgubio, a sa ostalima igrao – nerešeno!
Na Islandu 1977. godine Čehoslovak Vlastimil Holt igrao je protiv 550 protivnika (od kojih 201 simultano) i izgubio samo deset partija tokom meča koji je trajao više od trideset časova.

 Skromnost mi nalaže da to ne učinim

Bertrandu Raselu (1872-1970), britanskom filozofu, matematičaru i književniku, prišao je jednom prilikom kolega filozof i saopštio mu kako treba o nečemu važnom da se dogovore. Inače, neposredno pre ovog događaja, taj filozof je napisao knjigu prepisujući gotovo doslovce već objavljene Raselove filozofske studije. Budući da nečasni ljudi nemaju granicu u svom besprizornom ponašanju, plagijator je Raselu nadobudno saopštio:

„Napisao sam izvanrednu knjigu. Siguran sam da će vam se svideti. Čini mi se da biste jedino vi mogli da govorite o njoj na književnoj večeri i tako je predstavite javnosti”, rekao je filozof.

„Skromnost mi nalaže da to ne učinim”, odgovorio mu je kratko Rasel.

 Harem sa 15000 žena

„Život sam proveo lagodno i u blagostanju”, rekao je turski sultan Gijas-ud-din Kiji neposredno pre smrti. „Živeo sam u zemlji užitka u kakvoj do sada nije živeo nijedan vladar”, bile su njegove poslednje reči.

Dogodilo se to u 15. veku. Sultan se zaista nije šalio. Znao je da uživa u životu: imao je, između ostalog, ogroman harem sa 15.000 žena i milosnica.

 Papagaj koji kašlje

Merilin King veoma se zabrinula kad je čula kako njen trinaestogodišnji papagaj, nazvan Nelson, kašlje i zacenjuje se kao da se bori da dođe do daha. Ova pedesetogodišnja stanovnica američkog grada Denvera papagaja je odmah odvela veterinaru. I pored svih mogućih pregleda, nije moglo da se utvrdi šta je papagaju. Izgledalo je da je odličnog zdravlja. Ako je tako, i veterinari su bili zbunjeni, zašto toliko kašlje?

Ubrzo se sve razjasnilo. Pre nego što je stigao u dom Merilin King, papagaj je živeo u jednom staračkom domu. Ptica je, jednostavno, podražavala zvuke koje je svakodnevno slušala u domu gde veliki broj starijih ljudi kašljuca po ceo dan. Po Merilininim rečima, Nelson najbolje oponaša kašalj po kome se prepoznaju pušači

 Kako je Šekspir prijatelju preoteo devojku

Poznati pozorišni glumac Ričard Barbidž, nerazdvojni prijatelj čuvenog pisca Vilijema Šekspira (1564–1616), tumačio je glavnu ulogu u komadu „Ričard III”. Glumca je zapazila izvesna bogata lepotica koja ga je pozvala da zajedno provedu noć... Trebalo je samo da sledeće večeri posle predstave dođe u posetu i najavi se kao Ričard III

Čuvši iz prikrajka njihov dogovor, Šekspir je odlučio da preduhitri svog prijatelja. Pre završetka predstave krenuo je u posetu lepoj dami i najavio se kod njenog sluge kao Ričard III. Dama ga je primila. Nije čak imala ništa protiv što je glumca u njenoj postelji zamenio pisac... I ubrzo, dok su bili u ljubavnom zanosu, stigao je i Ričard Barbidž. Sluga je pokucao na vrata i doneo poruku na kojoj je pisalo: „Ričard III”. „Dozvolite da ja odgovorim”, rekao je Šekspir domaćici. Napisao je nekoliko reči: „Žalim, prijatelju. Pre Ričarda III dolazi Vilijem Osvajač”.

 

Ruski car Petar Veliki i njegova tužna sudbina

Ruski car Petar Veliki (1672–1725) po mnogo čemu je bio neobičan vladar. Na primer, u borbi protiv Turaka 1695. godine borio se sa svojim vojnicima kao običan pešadinac verujući da će na taj način najbolje doprineti pobedi sopstvene vojske.

A jednog zimskog dana 1724. godine car je ugledao brod kako tone. Ne razmišljajući o tome da bi to neko drugi trebalo da učini umesto njega, smesta je skočio u ledenu vodu kako bi pomogao da se spasu ljudi s broda. Budući da je dugo bio u hladnoj vodi, car se prehladio i dobio visoku temperaturu. Požrtvovani Petar Veliki umro je nekoliko nedelja kasnije.

 Uma Turman i njena zanimljiva porodica

Porodična priča američke glumice Ume Turman veoma je zanimljiva. Njen otac Robert prvi je Amerikanac koji je postao budistički sveštenik na Tibetu. Majka je svojevremeno bila foto-model i slikala se za naslovnu stranu modnog časopisa „Vog”. Majčinog oca, nemačkog barona, nacisti su držali u zatvoru jer nije hteo da oda gde se kriju njegovi prijatelji Jevreji.

Baka po majci bila je čuvena švedska lepotica: prema njenom liku napravljena je statua koja se i danas nalazi na kapijama grada Treleborga. Kada je Umi bilo devetnaest godina, udala se za glumca Garija Oldmana. Ostali su u braku manje od godinu dana. Na pitanje zašto su se razišli, Oldman je odgovorio: „Zato što je Uma anđeo. Pokušajte vi da živite s anđelom”.

 Antonio Banderas je želeo da postane fudbaler

Čuveni španski glumac Antonio Banderas maštao je kao dečak o tome da postane fudbaler. Ali, u četrnaestoj godini slomio je stopalo... Tako je morao da se oprosti od snova o fudbalu čemu su se njegovi roditelji izgleda radovali. Oni su, naime, želeli da Antonio po svaku cenu pristupi španskoj vojsci.

Ni to se nije dogodilo. Mladić je otišao od kuće, posvetio se glumi i postigao veliki uspeh. Posle filmova „Filadelfija”, „Ubice”, „Desperado”, „Maska Zoroa”, „Frida”, „Deca špijuni”, uoči prošlogodišnje premijere filma „Bilo jednom u Meksiku” Roberta Rodrigeza, otac slavnog glumca rekao je gotovo tužno: – E, moj sine! Čemu sav ovaj sjaj? Do sada si već mogao da budeš kapetan.

 Sara Bernar i strast

Slavnoj francuskoj pozorišnoj glumici Sari Bernar (1844–1923) dugogodišnja obožavateljka uputila je jednom prilikom pismo puno prekora. Žalila se što glumica stalno tumači uloge žena obuzetih ljubavnom strašću, te ugledna dama nikada nije u prilici da povede u pozorište i svoju maloletnu kćerku

Sari Bernar i te kako je bilo važno mišljenje obožavalaca, pa se potrudila da odgovori i ovoj gospođi. Napisala joj je pismo: „Poštovana gospođo, ipak imajte u vidu sledeće: da niste i sami bili obuzeti strašću, sada ne biste imali kćerku zbog koje brinete da li da je dovedete u pozorište ili ne”.

 Čovek koji je imao 104 žene

Neki ljudi, jednostavno, vole često da se žene. Jedan od takvih bio je i Đovani Viđiloto (1929–1989), poreklom iz Sirakuze na Siciliji. Poslednjeg dana decembra 1981. godine on je bio uhapšen u Floridi (SAD) pod optužbom da se ženio 104 puta! Niko ne bi imao ništa protiv njegovih venčanja da se Đovani ikada razveo! Ali, on nijednu ženu nije želeo da ostavi, a svaka od njih bila je ubeđena da je jedina! 

Tokom četrdeset godina bračnog života, Viđiloto je našao neveste u četrnaest različitih zemalja sveta i dvadeset sedam zemalja SAD. Najplodotvornija bila mu je 1968. godina: tokom jednog krstarenja zaveo je četiri dame kojima se na tom istom krstarenju i – oženio.