Strah od broja 13

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg patio je od triskaidekofobije, straha od broja trinaest. Ovaj umetnik (otac atonalne muzike, kako su ga nazivali) bio je ubeđen da će umreti trinaestog dana u mesecu, pa je zato tada ostajao u kući, vodio računa o tome šta pije i šta jede, a ponekad nije ni ustajao iz kreveta... 

Tako je bilo i 13. jula 1951. godine. Uvereren da mu se bliži kraj, Šenberg je toga dana samo leškario. Supruga mu je najzad saopštila da je sat otkucao ponoć i da je nastupio 14. jul, a zatim otišla da mu skuva čaj. Kada se vratila u sobu, našla je muža mrtvog. Umro je, ipak, trinaestog jula, a sat u spavaćoj sobi je žurio – do ponoći je nedostajalo pet minuta.

  Arnold Šenberg i Tomas Man

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg (1874–1951), poznat kao jedan od glavnih tvoraca atonalne muzike, bio je besan kad je objavljena knjiga Tomasa Mana „Doktor Faustus”. Naime, glavni junak romana je Adrijan Leverkin, kompozitor koji „prodaje dušu đavolu” izmislivši novi notni sistem poput onog Šenbergovog...

Posle objavljivanja knjige kompozitor je, u ljutnji, napisao otvoreno pismo javnosti optužujući Tomasa Mana za plagijat. Ali, Man je uspeo da odbrani roman govoreći o velikom uticaju koji je Šenberg imao na njega. I pored toga, kompozitor je imao utisak da je Leverkin, junak romana, upropastio njegov ugled u kulturnoj javnosti i do kraja života je žalio zbog toga.
– Da mi je Tomas Man samo nagovestio da namerava da napiše roman o kompozitoru, ja bih za sat vremena za njega posebno izmislio neki drugi način komponovanja! – govorio je Arnold Šenberg.