Luj XIV nije voleo ulizice

Francuskog kralja Luja XIV do ludila su dovodili njegovi slavoljubivi podanici koji su, pored ostalog, bili prave ulizice. Jednog od takvih, koji je pošto-poto želeo da napreduje u službi, kralj je primio da razgovaraju u četiri oka. Kada je podanik ušao u kraljevu odaju, Luj je izvesno vreme ćutao i pravio se da pomno čita molbu koju je ovaj napisao. Onda ga je upitao:

– Da li možda govorite španski?

– Ne, Vaše veličanstvo! – odgovorio je očajni dvoranin.

– Šteta! – uzvratio je kratko Luj XIV i udaljio se.

Zbunjeni čovek bio je ubeđen kako kralj namerava da mu ponudi ambasadorsko mesto u Španiji, pa se s velikim žarom bacio na učenje španskog jezika. Naposletku je ponovo zatražio prijem kod kralja.
– Sada savršeno govorim španski jezik. Mogu odlično i da se sporazumevam sa Špancima!
– To je predivna vest! – uzviknuo je kralj. – U tom slučaju, mogu da vam poklonim Servantesovog „Don Kihota” jer je napisan na španskom.